Поступак фиксирања јако
ослабљених љуспица


Примјењен на орнаментици Николајевске Цркве у
Земуну


Затечено стање


Бојени слој на стропу сликан је на малтеру без препаратуре. Под утицајем влаге и времена ослабио је и почео да се одваја у виду пликова.
Пликови веће површине су пуцали и висили као крпице које су на јаче струјање ваздуха отпадали, када су падали лебдили су споро јер су мале тежине.
Пробе фиксирања фолијом нису дале повољне резултате јер је љуспе било довољно поквасити па да буду уништене. Такође подлога (малтер) на који их је требало вратити је био порозан и ослабљен.

Консолидација:

  • Ојачавање је извршено распршеним везивом са циљем да маса капљица које падну на љуспене буде већа него што љуспа може да поднесе
  • Број капљица које падају на љуспе регулисан је удаљеношћу уста прскалице, а њихова величина и
    тежина врстом распршивача.
  • Након првог циклуса капљице које су пале на површину љуспе осушиле би се и тиме ослободиле
    преко 90 % своје тежине а суха материја је мјестимично очврснула љуспу.
  • Понављањемпроцеса читава љуспа је консолидована.

Фиксирање на малтер


Вршено је такође прскалицом. Ситнији пликови приликом натапања везивом падају под утицај површинског напона течности и равнају се на стропу. Средњи пликови и мале крпе које су висиле враћени су на зид механички , тако што је коришћено кретање распршеног везива, приношењем уста распршивача.

Веће крпе су пажљиво враћене руком или четком а коначно причвршћене.
Приликом слабљења и љуштења бојени слој је добио на површини па је посље фиксирања
остало ситних потклобучења која су третирана погодном четком.


Вишак везива се скида. Третирана је
велика површина па је вођено рачуна о томе да се малтер сасвим не осуши како би се избјегло
стварање непропусног филма од везива плитко испод површине и обезбједила дубља пенетрација везива. Након завршеног процеса задржана је водопропусност.